Висока школа унутрашњих послова Бања Лука организовало je уз подршку Ханс Зајдел фондације (Hanns Seidel Stiftung) међународну научно-стручну конференцију “Сузбијање криминалитета и европске интеграције, са освртом на еколошки криминалитет“ у Требињу.
У раду конференције је представљено 35 радова од око 60 аутора (научних и стручних радника) из Републике Српске, Босне и Херцеговине, Републике Србије, Републике Црне Горе, Републике Македоније и других држава, а самој конференцији је присуствовало око 100 учесника.
Током конференције су акцептиране неке теме попут: дефинисања и карактеристика еколошког криминалитета, права на заштиту животне средине, значаја европских интеграција у спречавању еколошког криминалитета, транснационалног еколошког криминалитета, стандардизације научног језика из ове области, глобалне опасности које доноси нарушавање еколошке безбједности, значаја међународне полицијске сарадње у сузбијању еколошке безбједности, феномена агенцификације у БиХ у области сузбијања еколошког криминалитета, збрињавање медицинског отпада, кривичноправни и психолошки аспекти овог проблема, одговорност правних лица за еколошка кривична дјела, саобраћајна екологија…
У току конференције су се диференцирала одређена питања, која се предлажу као закључци конференције:
1.Вијек који је тек почео са потпуном извјесношћу може се назвати веком екологије, еколошки проблеми су све присутнији готово у свим областима друштвено-економског живота. Један од савремених еколошких проблема је еколошки криминалитет. Еколошки криминалитет предстљавља посебан вид криминалитета, који се у савременим друштвеним околностима све сложенији. Савремени трендови глобализације и интернационализације, као последица економске и трговинске либерализације, представљају актуелни тренд у међународним политичким и економским односима. Могућност успостављања комуникације с једног на други крај света у року од неколико секунди, те растући промет људи, робе, новца и услуга преко све отворенијих граница проузрокује и споредне ефекте у виду интернационализације еколошког криминала.
2. Будући да еколошки проблеми не познају државне границе, реакција међународне заједнице на актуелан еколошки криминал јавља се у виду координиране полицијске сарадње како на спрчавању тако и на сузбијању разних облика еколошког криминала. Претње по животну средину од стране транснационалног организованог еколошког криминала захтевају енергичан и ефикасан међународни одговор у спровођењу закона који штите природне ресурсе и представљају борбу против корупције и насиља везаног за ову врсту криминала, који може да утичу на стабилност и безбедност друштва.
3. Примећен је проблем који се огледа у томе што се у научно стручној јавности не придаје значај еколошком криминалитету који рално заслужује , јер се ради о изузетно друштвено опасном и штетном криминалном феномену. Стим у вези намеће се потреба перманентног изучавања и праћења овог криминалног феномена, те креирање адекватне друштвене реакције.
4. У научно-стручној литератури која се бави проблематиком еколошког криминалитета присутна су различита дефинисања самог еколошког криминалитета, готово да постоји онолико различитих дефиниција колико и аутора који се баве овом проблематиком.Међутим, за све дефиниције је заједничко то што се незаконитим радњама угрожава или теже нарушава животна средина, а које су као такве предвиђене крвичним законом или другим правним прописима који регулишу еколошку проблематику.
5. Сходно наведеном, неопходно је доћи до заједничке, универзалне и општеприхватљиве дефиниције еколошког криминалитета, како би се на нормативном, али превасходно на глобалном плану интензивирала активност на плану предупређивања и сузбијања ове појаве.
6. Као свака „млада“ теорија и пракса која ће се тек развијати, ни област еколошког криминалитет нема стандардизован, развијен и комплетан појмовно-категоријални апарат. Језик еколошке безбедности је богат, али није стандардизован. У том смислу на научно-стручном плану треба утицати на изградњу појмовног апарата еколошког криминалитета.
7. Европска унија посвећује велику пажњу заштити животне средине и развија еко-политике, те финансира заштиту животне средине, што свакако говори у прилог акцептирања и правилног перципирања овог проблема. У том контексту, препорука је да земље из окружења посвете већу пажњу на изградњи и интегрисању институција за борбу против еколошког криминалитета, имајући у виду стандарде и добру праксу која се примјењуе у развијеним државама.
8. Идентификовање, диференцирање и детаљна елаборација узрока, облика испољавања и других релевантних карактеристика је неопходна како би се ефикасно реаговало на спречавање и сузбијање еколошког криминалитета. Другим ријечлима, карактеристике еколошког криминалитета, које су још увијек нејасне и латентне, услов су за ефикасно предузимање активности на спречавању и сузбијању овог облика криминалитета.
9.С обзиром на бројне карактеристике које је диференцирају у суи генерис област, неопходно је, на научном, а потом и на практичном плану, потенцирати и фаворизовати развој научних дисциплина које проучавају ову област, превасходно тзв. ‘’зелене криминологије’’ и еколошке криминалистике.
