Бити родитељ значи пуно ствари и обавеза, али највише значи бити узор властитој дјеци. Тога су свјесни бројни полицијски службеници Министарства чија су дјеца кренула њиховим стопама, те након полицијске обуке на Полицијској академији засновали радни однос у служби у којој и њихови родитељи раде или су чак и пензију заслужили.
Интересантно је крајем априла било у породици Миловановић са Пала. Дугогодишњи полицајац Мирослав Миловановић је отишао у заслужену пензију, док је његов син Данијел управо био завршио полицијску обуку на Полицијској академији, те засновао радни однос као приправник у истој полицијској станици из које је његов отац отишао у пензију. Кадет XXII класе Полицијске академије, а сада већ приправник Данијел Миловановић је само један од четрдесетак кадета из класе који су кренули родитељским путем.
У XXII и VIII класи Полицијске академије, која се тренутно налази на приправничком раду по полицијским управама, чак је четрдесетак кадета и кадеткиња чији родитељи раде као полицијски службеници, те су се и они, по угледу на родитеље, одлучили наставити истим путем. Свакако да они највећи ослонац у раду имају и на радном мјесту, али и код куће.
Поред родитеља, неколико кадета се угледало на старију браћу и сестре, те је одлучило да заврше полицијску обуку на Полицијској академији и крену истим путем којим се се и они одлучили. Стога се породица Ковачевић из Фоче мора поменути. Сестре близнакиње, Марина и Катарина су конкурисале за XXI класу Полицијске академије, међутим, Марина је освојила неопходни број бодова, те је примљена, а потом и завршила полицијску обуку, те засновала радни однос у ПУ Фоча. То није поколебало Катарину, те је она поново прошле године конкурисала, овај пут је освојила довољно бодова, те примљена на Полицијску академију као кадет XXII класе, након чега је успјешно окончала обуку, а потом засновала радни однос у истој полицијској станици у којој јој и сестра ради. У истој полицијској станици ради и њихов отац Виде, као криминалистички техничар, што је свакако куриозитет у полицији. Јасно је да су се сестре близнакиње одлучиле на овај позив гледајући оца како сваки дан иде на посао, те слушајући његове приче о свом послу. Поносни отац истиче да није био за то да оне крену његовим стопама, међутим, сада истиче да нема тих ријечи којима би могао описати понос када њих троје, а оне још и у униформи, прођу Фочом.
Да ли ће кадетима рад, ефикасност и професионалност у раду олакшати то што им родитељи раде у полицији или су им родитељи поставили висок професионални стандард због којег ће се морати много потрудити да га достигну, остаје да се види. Међутим, подршке од стране родитеља, без обзира на то да ли су у радном односу или су већ у пензији, свакако да неће недостајати.
